JOŠ PONEŠTO STARO

E pa čim se domognem foto aparata slikaću žutu boju, tj. slikaću kako sam okrečila. A neki dan sam vrtela po kompijuteru stare slike mojih radova i nađem još po koju sličicu. Pa evo ih.

Ovo je radjeno pred novogodišnje praznike. Kum mi kaže žašto nepravim heklane ukrase za jelku i kad sam napravila ovog anđela njemu se nije svideo i tako ovaj ostao sam da ukrašava moju sobu. Našao je mesto u cveću da visi na stalku.

Ovo je prvi stonjak koji sam poklonila svekrvi. Nećete verovati ali započela sam ga na putu za Pariz. I tako su kondukteri bili oduševljeni što neko još tako mlad zna da hekla i to još radi u autobusu. A inače sam takav kasnije uradila i mami ali sam njen obrubila crvenom bojom. Jako je lepo ispao.

Ovo je na šemi mnogo lepše izgledalo. Čak mi se čini i sad na slici da je prelep ali nešto mi nije lepo uspeo obrub. Tako kad budem imala vremena ću da ga oparam i da uradim bolji.

10 LOGIČKI TURNIR U MAĐARSKOJ

Juče je naših pet sugrađana otputovalo na takmočenje u Mađarsku. To je turnir u rešavanju logičkih problema. Turnir je počeo danas u 11h i traje do sutra u 11h. Poznat je po tome što takmičenje traje 24 sata. I tako nema noćas spavanja za naše takmičare. Nadamo se da će doneti bolje rezultate nego prošle godine. Moj muž je prošle godine osvojio na ovom takmičenju 3 mesto. Tako da se nadamo ili trećem mestu ili čak da bude i bolji nego prošle godine. Mogu samo da vam kažem da su lepo putovali ali dočekalo ih je loše vreme pa su tek jutros išli u šoping. Tako da ja mogu da očekujem čokolade jer mi svaki put obavezno donese neke lepe. A ja i beba ćemo odsustvo tate da nadoknadimo tako što ćemo da okrečimo našu kuhinju i dnevnu sobu. Pa mi njima želimo lepi uspeh a nadam se da ćete vi meni poželiti da lepo okrečim kuću. Pozdrav za sve ljubitelje logike i heklanja. I u poverenju nisam muža uspela da naučim da hekla ali on je mene uspeo samo da zainteresuje za sudoku. I tako svaka nedelja ili svetac je dan kad ja rešavam sudoku jer neheklam. I još jednom pozdrav.

DACIN BLOG

Evo i nama lepih vesti, Danijela je napravila svoj blog. Pa pošto je ovo malo kasno nadam se da ću sve zaljubljenike u heklanje ujutru obradovati. Ja vas sve pozivam da svratite kod nje na blog i da je podstaknete na nam pokaže svoje lepe radove. http://dacinblog.blogspot.com/ ovo je njena adresa i poželite joj lep početak.

DANIJELA

Do sad sam upoznala dosta Danijela. I svaka je ostavila lepo sećanje na sebe. Neke su bile iz škole, neke sa posla, neke iz detinjstva, ali svaka je bila dobra. Tako da neznam dal ih ime učini da budu dobre i kreativne i druželjubive i sve naj. Tako sam ovih dana imala priliku da upoznam i jednu Danijelu iz Pančeva ali preko interneta. Žena je jako komunikativna i oduševila me je sa tim što hoće da podeli svoje znanje i svoju ljubav prema heklanju. I pošto do sad nije stigla da napravi svoj blog ili da nam negde prikaže svoje radove ja ću to da učinim za nju. Ona se je složila pa se nadam da će biti lepih pohvala za njen rad i trud. Verujte ja sam amater za ovako lepe stvari. Ali možda i ja jednog dana uspem da uradim nešto ovako lepo ili barem približno kao što su njeni radovi. I evo samo jednog dela radova što mi je poslala.

GODIŠNJICE I POKLONI

Neko veče ja i muž u laganoj šetni sa našom bebom, koja normalno uživa u kolicima, dok mi polako pored nje šetamo i pričamo. I pošto uskoro imamo godišnjicu braka pa nikad neznamo šta da kupimo jer uvek nešto treba. I tako se mi dogovaramo o raznim stvarima kad meni moj muž kaže pa sutra ćeš dobiti poklon. Ja se sva obradujem i kažem da može i da ne zaboravi na poklon kad sutra dođe sa posla. I tako on dođe u četvrtak kući i ja oko bebe i ručka i negledam dal je nešto doneo i kad je prošo ručak i ja već sa bebom u sobi kad on dolazi i smeška se. Pita me dal sam zaboravila na poklon i ja kažem da je on zaboravio poklon, a on se samo smeje i pruža mi ruku u kojoj drži prvi deo VANJINOG DNEVNIKA. Ja sam ga počela voditi nedelju dana posle porođaja i reko sebi ako nisam imala vremena nikad za sebe da pišem pa u vreme kompijutera imaću barem vremena da ispišem njene doživljaje. I tako je odštampan i ukoričen prvi deo dnevnika. I još me je obradovao što je u njega stavio i poneku sliku kao objašnjenje teksta.

A dnevnik ovako izgleda.

Ali da su kod svih upitanju neke godišnjice, dokazuje i to da je u petak mojoj kumi bila godišnjica braka. Ona je slavila 5 godišnjicu, i tako smo se ja i moja curica popakovale i sele u taksi i otišle kod nje. Kasno sam se setila da bi mogla da joj uradim neki stonjak i pošto beba traži svoje vreme uspela sam da uradim jedan. Isti sam radila sebi u crveno beloj kombinaciji, ali ovaj je i veći. Jako se lagano radi i dosta je brzo gotov. Kuma je bila oduševljena i nadam se da će se uskoro naći na njenom stočicu. I pored predivnog poslepodneva koje smo kod kume provele na njenoj terasi bio je pokret kući.

A kad su počele babine moju curicu je moja mama obradovala sa ketrecom. I pošto nam nije tad bio potreban ovih dana je otvoren i postavljen. Tetka joj je iz Pariza donela prostirku na kojoj su priševena razna čuda koja zvečkaju i šuškaju. Pa kad se još i dodaju neke igračke iz bebinog privatnog ZOO vrta dobije se jedna zadovoljna beba za koju mogu slobodno da kažem da je moja.

ŠEŠIRIĆI

Evo najzad sam i ja uspela da napravim šeširiće. Pratila sam detaljno uputstvo sa bloga "STRAŠILO" . Toliko je dobro šema ispisana da su šeširići stvarno prelepi. Jedino mi se je desilo da je moja heklačica malo manja pa je rozi šešir ispao mali. Ali radila sam ga da bi videla dal će mi dobro ispasti. I onda sam sa većom heklačicom uradila beli od vunice. Taj je jako lep i odlično stoji mojoj bebi. I da nedužim evo slika.
Evo moje curice sa šeširićem na glavi. Morale smo ga isprobati ali za sad nema nikakav ukras.
Ovaj rozi sam oparala i uradila drugi taj će dobiti neki mali cvet pa ću se opet hvaliti. I još jednom se zahvaljujem Ana Mariji i njenoj pisanoj šemi za šeširić.

NEKI STARI RADOVI

Nešto mi se od jutros peva ali pošto baš i nisam muzikalna, a beba spava onda ću barem da postavim po koju sličicu. Inače dok sve druge moje drugarice moraju da kuvaju ručak ja sam slobodna. Kad dođe vikend ručak kuva moj muž, a ja odmaram. I tako evo po neka nova sličica, ali stari rad. U toku je jedna majca ali ovaj put za mene. Valda ću je sledeće nedelje uspeti završiti pošto ćemo imati goste.
Ovo je jedan mali milje.
Ovo je moj trepezarijski stonjak.
Ovo sam radila muževljevoj ujni u Hrvatskoj koja je bila oduševljena i sad ga koristi.









Ovo sam radila još kao devojka, ali nikako da ga završim, uvek sam imala neka druga posla pa je on čekao. I kad sam trebala da se preselim kod muža onda sam ga brzo završila da bi imala jedan novi stonjak za nas dvoje. I tako on i sad menja mesta po kući gde da stoji. Pa kao počasni stonjak ima dve slike.
Ovo je isto milje ali bio mi je interesantan detalj brodića pa je morao da bude urađen. Srednje je veličine.

Ova dva su isto srednje veličine. Ali kad mi je starija sestra odlučila da ide da živi u NS, odlučila sam da ih njoj poklonim. Pošto je imala jako veliki stan, takve sitnice su joj ulepšale novi dom. A i imala je osećaj da smo uvek zajedno.

I danas za ručak imamo supu, jer nemože nedelja da prođe bez supe. A i beba je počela da jede supicu. A kao glavno jelo imamo rolat od mlevenog mesa. Pa nadam se da će to biti lep ručak. A suđe ko će da pere ostaje veliki znak ?.