PANČO ZA MOJU MARU

Kad sam pred kraj prošle godine videla sliku ovog panča u crvenoj boji odmah sam se zaljubila u njega. I tada mi je pala napamet ideja da ga napravim mojoj starijoj sestri Mari. Uvek nekom nešto pravim ali ona nikad da dobije nešto ovako lepo. I krenula sam u izradu. Ali kako u Somboru nema neke interesantne vunice kombinovala sam plavu i belu boju zajedno da bi pančo bio interesantniji. I kad je bio gotov uslikala sam ga ali na stolu i nije se videla sva njegova lepota. I tako je manekenka bila moja mama jer je Mara tog momenta čuvala moju bebu. Mara je oduševljena i nadam se da će ga dugo nositi.
Ali najslađe u celoj izradi panča je to što sam ja sedela sa mojom sekom i pila kafu, dok je ona pazila na naše curice i igrala se sa njima, a ja ga heklala pred njom. Par puta je pitala šta pravim? Ali kako ja večito nešto pokušavam napraviti pa ako neispadne ništa onda oparam. Tako sam joj ja i ovaj put rekla kako pokušavam nešto napraviti. I nemožete ni zamisliti Marino oduševljenje kad je za badnje veče videla gotov rad i još da je to pančo. Samo je kasnije komentarisala kako sam joj stalno govorila da nešto pokušavam ali da neće biti ništa od toga. Ipak je ispao prelepi pančo. Za svaki slučaj sam joj stavila ove uzice da razlikuje prednju i zadnju stranu i jer je malo širi u predelu vrata. Ali ona se i dalje svima hvali kako joj je seka nešto prelepo napravila. A vi sami prosudite dal je to tako! :-)