ROĐENDANI I TORTE

U subotu je moja malđa sestričina slavila svoj četvrti rođendan. I moja beba i ja se lepo spakujemo i odemo na rođendan. Dete nam se obraduje i kad sam je izljubila i izvukla uši pitam je lepo gde je torta, kad ona meni lepo kaže da torte nema. I sad ja njoj lepo kažem pa onda nas dve idemo kući ako nema torte. Ona dete ništa negovori pa valda je mislila da je nana (a tako me zovu jer ja sam mlada da me zovu tetka) malo poludela. Ja se normalno šalim, a zašto, pa zato što je torta došla kod mene i ja sam je ukrašavala. Da neznam samo da šijem i heklam i da držim iglu u rukama pokazuje i ova barbika. Šta da radim kad od svih salata i mesa meni je najdraža čokolada. Sutra uveče odemo kod prijatelja a njihova je curica slavila pre nekog vremena svoj treći rođendan i sad se meni njena mama hvali sa slikama sa rođendana i pokazuje sliku torti koje su bile. Nemam reči sve su prelepo ukrašene, ali je torte radila i profesionalna kuvarica koja se tim poslom bavi preko 20 godina. Nemam reči, i mi nekad naručimo torte ali ja znam da neću skoro zaboraviti zapanjen izraz lica moje Bobe kad je videla svoju tortu pa verujte nije prepoznala ni svoju barbiku na torti a ne da se nije obradovala. Pre par godina sam i starijoj radila isto tako barbiku ali nisam mogla da nađem sliku, ako je nađem pokazaću vam i tu.

Ovo je torta pre svećica.

A ovo su moje cure, a ova u sredini je slavljenica.